Ulica divljih kestenova nekad i Ćirpanova ulica danas

Foto: radiogornjigrad.wordpress.com

Ulica divljih kestenova nekad i Ćirpanova ulica danas

„Gospodine, da li biste znali da mi kažete gde se nalazi Ulica divljih kestenova? Ne sećate se? A mora da je negde ovde, imena se više i ne sećam. Ali znam pouzdano da je negde ovde. Šta kažete, nema ovde nigde ulice sa drvoredom kestenova? A ja znam, gospodine, da ona tu mora da postoji, nemoguće je da uspomene toliko varaju.ˮ

Rođen u Subotici, Danilo Kiš, poslednji jugoslovenski pisac, u svom rodnom gradu nije dobio ulicu. Iako je pre nekoliko godina postojala inicijativa, propala je gotovo brže nego što se i rodila. Ipak, u Novom Sadu postoje čak dve ulice, od kojih jedna direktno, a druga indirektno upućuje na slavnog pisca.

Zbirka priča „Rani jadiˮ u najvećoj meri svedoči o životu u Novom Sadu, gde je Danilo Kiš boravio do 1942. godine kada, nakon novosadskog pokolja, biva primoran na bekstvo u Mađarsku. Verujemo da su se mnogi srednjoškolci čitajući ovu lektiru zapitali gde je ta Ulica divljih kestenova, koja se nekad zvala Bemova ulica, u čijem broju 27 je živeo Kišov junak Andreas Sam sa porodicom. Opis ulice sa drvoredom divljih kestenova svakako je jedan od najupečatljivijih nakon susreta sa ovim delom:

„Da li vam, možda, gospodine, to ime govori nešto: Bem, Bemova ulica. O, da, izvinite, naravno vi se ne možete setiti, ukoliko niste tu živeli pre rata, no bar biste mogli znati da li ima tu negde neka ulica s drvoredom divljih kestenova? Ti su kestenovi cvetali s proleća, tako da je cela ulica mirisala pomalo otužno i teško, osim posle kiše. Tada je, izmešan sa ozonom, miris divljeg kestenovog cveta lebdeo svuda naokolo.  
Oh, ja sam se zapričao, oprostite, moraću da pitam još nekog, mora da ima nekog ko će se setiti te ulice, pre rata se zvala Bemova, a bila je zasađena drvoredom divljih kestenova.ˮ
Danilo Kiš u Ulici divljih kestenova;
Foto: facebook

Iako bi se lako moglo pretpostaviti da je upravo ulica Danila Kiša u Novom Sadu potencijalna Ulica divljih kestenova, to nije slučaj. Reč je zapravo o Ćirpanovoj ulici.

Ćirpanova ulica danas;
Foto: mojnovisad.com

U skladu sa dominantnim glagolskim vremenom – perfektom, kojim se opisuje nekadašnja ulica u prvoj priči „Ranih jadaˮ, postaje jasno da je predratna Bemova ulica u našoj sadašnjosti davna prošlost. Međutim, dozvolite li sebi da prevlada imaginacija dok prolazite Ćirpanovom, možda ćete, zastajući kraj broja 27, moći da evocirate osećanja Andreasa Sama:

„Čuli ste, kuće nema. Na mom je uzglavlju izrasla jabuka. Jedno kvrgavo, povijeno stablo bez ploda. Soba mog detinjstva pretvorila se u leju s lukom, a na mestu gde je stajala singerica moje majke – bokor ruža. Pored bašte se uzdiže nova trospratnica, u njoj stanuje profesor Smerdel. Kestenove su posekli, rat, ljudi ili prosto – vreme.ˮ

Podelite članak sa drugima!

Dragana Jovanović

Zdravo, ja sam Dragana, imam 23 godine. Diplomirani sam filolog i trenutno na masterskim studijama srpske književnosti i jezika. Čitam, pišem prozu, književnu kritiku i veliki sam zaljubljenik u španski jezik i hispansku kulturu.

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljivana.