Svetski dan knjiga i autorskih prava

Svetski dan knjiga i autorskih prava

„Tri dana nemoj čitati knjige i tvoje će reči izgubiti lepotu“ – jedna je od mnogobrojnih kineskih poslovica. Kada pomenemo knjige svako zamisli to štivo na različit način. Mnogi se odmah sete školskih knjiga koje su predstavljale slatke muke, neko se osvrne na doživljaje u najlepšim dečjim lektirama, a veliki broj ljudi sa radošću pomisli da su baš te knjige beg od stvarnosti.

Vreme u kome naglo odrastamo nosi sa sobom lekcije, ožiljke i snove. Unapređenjem tehnologija doveli smo u pitanje postojanje svih biblioteka, svih onih romana zbog kojih su pravi pisci radili po čitav dan i noć. Neko je svoj život, svoj trud i svoju ljubav pretočio u reči. Lektire koje smo čitali u školskim klupama pripremale su nas na ovaj okrutni svet, svet u kome mali broj ljudi ima vremena da se posveti sebi. Dok čitate knjige vi zaboravljate na probleme koji vas muče, prepuštate se novim likovima i njihovim životima, tu ste da se smejete, da plačete ako je potrebno, da poželite da na njihovom mestu budete baš vi.

Svetski dan knjiga i autorskih prava obeležio se 23. aprila, podsetio nas je i na velikog pesnika i dramskog pisca Vilijama Šekspira koji je tog dana preminuo, kao i Migel de Sarvantes zbog koga je 23. april u Španiji obeležen kao praznik. Pisci koji su svoj život ostavili nama na dlanu, pisci koji su ulepšali detinjstva, koji su bili tu u poslednjim satima nečijeg života. Zahvalni smo Šekspiru jer nam je ostavio jednu divnu ljubavnu priču koja će se večno prepričavati i čije će reči spajati mlade ljude, što nam je ukazao na probleme sa kojima se susreću i danas mnoge porodice. Hvala Migelu de Sarvantesu što je uz Don Kihota stvorio njegov sopstveni svet, pun različitosti i prave borbe, što posle njega ništa nije nemoguće.

Danas je bogatstvo imati svoju kućnu biblioteku punu različitih žanrova, bogatstvo je što možemo zaključiti kakvi su ljudi na osnovu onoga što čitaju, divno je razmenjivati knjige i govoriti o njima. Sloboda je sedeti u svojoj fotelji, ispijati čaj i u tišini uživati u novim poglavljima. Saznajemo o novim porodicama, diskriminaciji koja postoji u naciji, učimo o životinjama, ali ono najvažnije jeste da kroz literaturu dolazimo do novih saznanja o čoveku, njegovim patnjama i radostima, pustolovinama ili borbom za opstanak na ovoj planeti. Knjiga je najlepše delo koje ljudi mogu stvoriti, ona nas je pratila kroz istoriju, ona je naš život, počinje detinjstvom, a završava se starošću. Autori su tu da gledaju unapred dešavanja, stvaraju ideje, ne moraju sve napisati, ali moraju sve znati. Danas je lako napisati knjigu, ali je jako teško zadržati njenu popularnost kao što su to napravili Vilijam Šekspir i Migel de Sarvantes. Njihove knjige su zapravo mnogo više od popularnih, postale su deo svakog čoveka. Napravite svoj kutak u kome ćete se odmoriti, izaberite da čitate ono što vas zanima, prepustite se tom svetu mašte, shvatićete tek tada da je to sve što vam je falilo i za čime ste težili.

Nikolina Selenić

Podelite članak sa drugima!

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljivana.