Sećanje na Milutina Bojića

Foto: Facebook Biblioteka Milutin Bojić

Sećanje na Milutina Bojića

Na današnji dan, 1892. godine rođen je Milutin Bojić, jedan od pripadnika generacije koja je na svom životnom putu, koji se i te kako odrazio na stvaralački momenat, prošla kroz brojna unutrašnja previranja izazvana pak spoljašnjim okolnostima; poeta je koji je, moglo bi se reći, neopravdano zanemaren u našoj književnosti.

Milutin Bojić – jedan od usamljenika, poput brojnih naših pesnika koje bismo mogli označiti njegovim prethodnicima, iznikao iz romantičarske prošlosti, ostao je prepušten jednom novom naletu koji nije bio jasno formulisan poput romantičarskog zanosa. Njegov umetnički izraz nije obiman, ali interesantno je što za svojih dvadeset i pet godina životnog veka uspeo pisati kako poeziju, tako i dramska ostvarenja, tu se našla čak i jedna epopeja objavljena nakon njegove smrti pod nazivom „Večna straža”; ostali su za ovim mladićem i zapisi o stravičnom stanju tokom 1915. godine kada se sa brojnim sugrađanima povlačio ka Prizrenu, a zatim je usledio i čuveni prelaz preko albanskih planina koji je bio sigurna smrt, ali i jedina nada mnogima.

Iako je, kako i Zoran Gavrilović beleži, idejno, intelektualno i jezički pripadao romantizmu, potrebno je naglasiti šta je to Milutin Bojić ipak uneo u svoju poeziju što je načinilo presedan i napravilo razliku prema prethodnicima. To su, naime, tri značajne novine. Prva je uvođenje erotskog u srpsku poeziju; druga jeste okretanje ka mitovima i legendama. Za ovaj novitet vezuje se i sledeća stavka koja se tiče proširenja dometa našeg pesništva onda kada se autor doticao mitova i legendi. Mladi pesnik bio je upoznat kako sa grčkim i rimskim mitovima i legendama, tako i sa onim biblijskog okvira, a pre svega onih usmerenih na starozavetnu tematiku.

„Mi smo svesne žrtve velikoga dela”

Stihovi podnaslova uzeti su iz pesme „Misao” nastale 1916/1917. godine, nastali kada su ljudi nakon stravičnih iskušenja, izgnanstva iz sopstvene zemlje načinili pravi podvig stigavši na Krf. Pesmom autor bodri i slavi taj narod koji se svesno žrtvovao znajući da je to žrtva koja vodi u smrt, slavi one koji su sahranjeni daleko od svoje domovine kao što će i pesnik nedugo zatim i sam biti. U pesmama posvećenim otadžbini Milutin Bojić se uzdiže nad individualnim i započinje pevati kolektivnim zanosom. Javlja se kao vrsni rapsod nesrećnog i žrtvujućeg naraštaja. Put kojim su hodili bio je put izgnanstva i potrage za zemljom mira. U pesmama rodoljubive tematika opevao je sve značajnije i stradalničke momente koji se vezuju za istoriju našeg naroda. Opevao je Prvi i Drugi balkanski rat, muke koje je doneo Prvi svetski i rat, dao je izvrsne predstave običnog vojnika, prognanog sa sopstvenog ognjišta.

Plava grobnica
Foto: pinterest.com

Vizionarski je predosećao, još u najranijim godinima kada o smrti nije ni naslućivao, njenu mogućnost. Tu se očituje srodnost sa još jednim velikim pesnikom našim – Vladislavom Petkovićem Disom, koji je, kako Dragiša Vitošević potvrđuje, uporno pevao o moru u periodu kada na našem podneblju istog nije bilo. Kasnije se, kao što je poznato, Dis utopio u Bojićevoj „Plavoj grobnici“. Bojić je, naime, u svojoj prvoj pesmi nazvanoj „Vrane”, osetljivoj i pesimističkoj, naslutio svoju smrt do koje je došlo sedam godina kasnije.

Milutin Bojić, rođen 1892, umro 1917. nikada nije dočekao proboj Solunskog fronta ni povrtak izgnanih o kome je toliko pevao. Ipak, njegova poezija značajnog je obima, može se reći da je njegovo stvaralaštvo prekinuto u najvećem zamahu literarnom. Bio je na putu sazrevanja, no kako Isidora Sekulić navodi u svojoj belešci o Bojiću:

„Brzo se kod nas zre i brzo mre. Ako ne s puškom u ruci, a ono sa rukom na pušci je stvorena sva duhovna tekovina naša.”

Autor: Dragana Jovanović

Podelite članak sa drugima!

Dragana Jovanović

Zdravo, ja sam Dragana, imam 23 godine. Diplomirani sam filolog i trenutno na masterskim studijama srpske književnosti i jezika. Čitam, pišem prozu, književnu kritiku i veliki sam zaljubljenik u španski jezik i hispansku kulturu.

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljivana.