Ruta Svetog Ćirila i Metodija – kulturno nasleđe Evrope

Ruta Svetog Ćirila i Metodija – kulturno nasleđe Evrope

Savet Evrope je, povodom obeležavanja Dana slovenske pismenosti i kulture, uvrstio Rutu Svetog Ćirila i Metodija u kulturno nasleđe Evrope, izjavio je Viktor Savić sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, kompanija „Color Media Comunications” organizovala je konferenciju pod nazivom „Dan slovenske pismenosti i kulture – Od ere Ćirila i Metodija do ere ekspanzije društvenih mreža – gde je danas srpski jezik”.

Dan slovenske pismenosti i kulture u čitavom slovenskom svetu se obeležava 24. maja, a odlukom Vlade Republike Srbije se od 2019. godine proslavlja i kod nas.

Ovaj dan znak je sećanja na misionare i kulturne i političke diplomate Ćirila i Metodija, koji su ujedno i tvorci prvog slovenskog pisma, glagoljice, i utemeljivači slovenske pismenosti.

Profesor Savić, koji je takođe i jedan od saradnika Instituta za srpski jezik SANU, naveo je ovom prilikom neke od najvažnijih lokaliteta Rute svetog Ćirila i Metodija.

Na prvom mestu izdvojio je Sirmijum (današnja Sremska Mitrovica), potom, Sabornu crkvu za zgradom Srpske patrijaršije i Muzejom Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, Sremske Karlovce, kao i manastire na Fruškoj Gori i Kosovu i Metohiji.

U toku diskusije, kako navodi Tanjug, Savić je istakao da moramo više brinuti o srpskom jeziku, kao i o tome da on dobije dostojno mesto u obrazovnom sistemu.

„Srpski jezik ne podleže ideološkim i političkim promenama, nego se razvija u skladu s prirodnim zakonitostima o kojima, pre svega, vode računa stručnjaci za srpski jezik – između ostalog, to su istoričari jezika, jer i oni obezbeđuju stabilnost u jezičkom sistemu izučavajući istoriju, jezičku vertikalu. I ovo će u nekom trenutku biti prošlost kojom se zanimaju istoričari jezika. Da zaključim, srpski jezik, kao i svi jezici, zaslužuje dužno poštovanje”, kazao je Savić.

Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije u Ministarstvu kulture i informisanja, kazao je na otvaranju da je ovaj datum značajan za sve slovenske jezike, ali naročito za srpski jezik.

„Na neki način, umni ljudi svoj jezik i pismo doživljavaju kao svoju domovinu, čije granice treba da čuvamo, širimo, nepokolebljivom potrebom za širenje znanja i umeća za dobrobit čitave srpske nacije”, izjavio je Jokić.

Pored ovoga, podsećanje na temelje slovenske pismenost navodi nas na razmišljanje o pismenosti danas, u vremenu brzih promena i sve većeg uticaja društvenih mreža.

Tom prilikom, na pitanje da li se jezik menja i koliko je to važno, Jokić je objasnio da prihvatanje teze „jezik jednako mišljenje i obrnuto” samo po sebi upozorava da nema mišljenja bez razvoja i očuvanja jezika, i da mi sada imamo tu priliku i luksuz da vidimo tempo, karakter i način jezičke promene uz promenu mišljenja, kulture i načina života.

Dr Marina Nikolić, Šef Odseka za standardni jezik u Institutu za srpski jezik SANU, istakla je da se najviše promena dešava u oblasti leksike.

„Pitanje leksičkih promena je najuočljivije jer novim pojavama moramo dati neko ime. Društvene mreže uvele su čitav dijapazon novih reči” kazala je dr Nikolić i kao primere navela žargone „sinovanje” i „lajkovanje”.

Dr Lidija Mirkov sa Fakulteta političkih nauka istakla je potrebu za odgovornošću medijskog sistema jer on, osim informisanja, ima i prosvetiteljsku ulogu.

Izvor: Politika

Podelite članak sa drugima!

Lenka Pavlović

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljivana.