Još jedan Srbin u Juventusu

Još jedan Srbin u Juventusu

Darko Dušanov je rodom iz Srbije, a već šest godina živi i radi u Sjedinjenim Američkim Državama. Trenutno obavlja funkciju regionalnog menadžera Juventusove akademije u Roud Ajlendu. U nastavku se nalazi intervju sa Darkom u kojem možete pročitati više o njegovom iskustvu i fudbalu.

1.Odrastao si u svom rodnom gradu – Vršcu. Kakva te sećanja vežu za taj period života?
To je bio najlepši period mog detinjstva. Vršac je posebno mesto za mene i uvek budi lepa sećanja. Najdraže uspomene su mi one koje delim sa svojim društvom iz ulice, škole i sa sportskih igrališta širom grada, gde sam i provodio najviše svog slobodnog vremena. Takođe, nostalgiju mi budi velika povezanost sa porodicom i porodičnom kućom u rodnom gradu. To će me zauvek spajati sa Vršcem i Srbijom. Uvek se rado vraćam i uživam u tim stvarima budeći mirise detinjstva i lepe emocije. 

2.Dugo si trenirao fudbal. Kada i kako se rodila ljubav prema tom sportu?
Ljubav prema fudbalu se rodila vrlo rano i spontano, kao i sve prve ljubavi. Još od moje šeste godine, kada sam došao kod komšije, mojih godina, koji se spremao da igra jednu prijateljsku utakmicu i kada me je njegov trener pitao da pođem sa njima. Naravno, taj poziv nisam mogao da odbijem, sa osmehom na licu sam otišao i na toj utakmici sam postigao i svoj prvi pogodak.  Uzbuđenje koje sam tada osetio nastavilo se do mog poslednjeg igračkog dana i tada sam znao da je fudbal pravac kojim želim da idem.

3.Završio si Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu. Po čemu pamtiš studentske dane?
Beograd zauzima posebno mesto u mom srcu. Čaroban grad sa neverovatnom energijom. Tu sam se osamostalio i upravo tu započeo svoje prve trenerske korake. Kao student FSFV uvek sam bio raspolozen da volontiram u raznim beograskim školicama fudbala i tako radim na svom znanju i iskustvu. Za to vreme sam bio na dodatnoj edukaciji i uporedo zavrsavao UEFA “B” licencu.  Osim toga, studentske dane pamtim i po mnogim prijateljstvima koja traju i dan danas, zajednickim spremanjem ispita, raznim anegdotama i druženjima.


4. Koji je bio prelomni momenat da odeš u Ameriku i tamo započnes karijeru?
Želju da odem u Ameriku dobio sam 2016. godine posle razgovora sa prijateljem koji je već imao priliku da je poseti. Čuo sam mnogo lepih stvari i želeo da se svakodnevno dokazujem i na drugom kraju sveta. Prvenstveni cilj mi je bio da naučim jezik, kako bih mogao u budućnosti da računam na poslove širom sveta, zatim da putujem, upoznam novu kulturu i steknem nova iskustva. Imao sam sreće da mi se ubrzo pružila prilika da odem i da radim ono sto najviše volim i što me ispunjava, a to je da budem fudbalski trener u Americi. 

5.Koliko je teško mladom čoveku da se odluči na takav korak i sa kakvim izazovima si se susreo na tom putu?
Moram priznati da nije bilo ni malo lako biti sam u stranoj i dalekoj zemlji, ali znao sam šta zelim i koji mi je cilj. Mislim da je to dosta olakšalo da prevaziđem sve izazove sa kojima sam se susreo. Najteže mi je bilo da budem udaljen od bliskih ljudi, kada su bitni datumi i praznici, ali na sreću, imao sam njihovu podršku i osetio sam njihovu energiju, čak i na toj distanci. To mi je davalo snagu i motivaciju da istrajem na svom putu. Svaki izazov smatram delom učenja i neophodnog iskustva. 

6. Radiš kao regionalni menadžer Juventusove akademije za državu Roud Ajlend. Koja je glavna misija i koji su ciljevi te akademije?
Osnovna misija akademije je popuarizacija fudbala u Americi, zasnovana na evropskoj fudbalskoj filozofiji, principima igre, strukturi i metodologiji treninga. Osim toga, cilj je pronalaženje talenata i podsticanje pravilnog psiho-fizičkog rasta, razvoja i zdravih navika kod dece kroz fudbal. Takođe, jedan od ciljeva je i je specijalizacija u starijim uzrastima, selekcija i usmeravanje najboljih mladih fudbalera ka koledž, MLS ili evropskom fudbalu.  

7. Koje su razlike između Srbije i SAD-a kada je reč o trenerskoj profesiji? 
Fudbal u SAD je u ekspanziji u poslednjih petnaest godina, ali i dalje nije u prva tri sporta po popularnosti i gledanosti. Sve više dece se odlučuje na bavljenje fudbalom i tek se očekuju novi mladi talenti i rezultati u ovoj sredini. Kada je reč o Evropi, već znamo da je fudbal najbitnija sporedna stvar i da veliki procenat dece počinje sa bavljenjem i gledanjem fudbala vrlo rano. To omoguva da se preskoče neki osnovni koraci u obučavanju, dok je u SAD izazov baš to upoznavanje sa ovim sportom i da se on što pre približi najmlađim polaznicima akademije. Metodski postupci i pedagoške metode su isti, samo što se se uvek treba prilagotiti grupi i uzrastu sa kojim se radi. 

8. Juventusova akademija je omladinski razvojni klub, razvijen u saradnji sa poznatim fudbalskim klubom Juventusom. Četvrtim u Evropi, osvajačem 36 zvaničnih titula prvaka Lige, dvostrukim osvajačem Lige šampiona, osvajačem kupa čak 14 puta i brojnim drugim dostignućima. Kakav je osećaj biti deo jedne ovako velike istorijske price?
Sama pomisao na veličinu kluba u kojem radim budi veliku odgovornst i želju za svakodnevnim napredovanjem i dokazivanjem. Osim igrača i treneri su na obučavanju i redovnim edukativnim sastancima unutar kluba. Trener Juventusa uvek mora da predstavlja uzor i da bude spreman da odgovori na sve izazove koje se pred njim nalaze.
Koristimo istu metodologiju i strukturu treninga kao naše kolege iz Torina. Imamo odličnu komunikaciju sa njima i potpunu podršku. Naš cilj je da pokušamo da mlade talente dovedemo do nivoa gde bi oni mogli da se ravnopravno takmiče sa svojim vršnjacima u Italiji i jednog dana izbore mesto u prvom timu italijanskog velikana. 

9. Juventus ima svoje akademije širom sveta – u SAD-u, Evropi, Aziji, Australiji, pa čak i u Africi. Zbog čega je važno tako velikom klubu, koji se takmiči u vrhunskoj italijanskoj ligi da pokreće ovakve projekte na globalnom nivou?Popularizacija fudbala širom sveta je u punom jeku, pogotovo u SAD. Svi veliki fudbalski klubovi žele da održe korak sa promenama i novim standardima u fudbalu, koji ce im omogućiti svetlu budućnost, pre svega u igračkom kadru. SAD su odlicna baza za pronalazenje talenata u mlađim uzrastima, kao zemlja sa velikim procentom uspešnih sportista, koja pruža sjajnu priliku za pronalaženje novih budućih šampiona. Već sada u Juventusu standarno sa velikim uspehom nastupa američki reprezentativac Weston McKennie, što je veliki podsticaj za sve mlade da krenu njegovim stopama. Veliki uticaj na popularnost fudbala u SAD će sigurno imati i Svetsko prvenstvo 2026. godine koje će se održati u Severnoj Americi. 


10. Osim dečaka, polaznice akademije su i devojčice uzrasta od 6 do 18 godina. Koliko su one zainteresovane za fudbal i kako izgleda ženski fudbal u SAD-u?
Fudbalerke SAD su višestruke i trenutno dvostruke prvakinje sveta. Na ženskoj strani fudbal je već interesantan kao prvi sport devojčicama. Rad sa njima je veoma zabavan i u mladjim uzrastima je i lakse raditi sa njima zbog posvećenosti i discipline. Vrlo su fokusirane i motivisane samim tim što imaju pred sobom veliki izazov i uzore poput Carli Lloyd, Megan Rapinoe i mnoge druge.   


11. Rad sa decom može biti vrlo iscrpljujuć i zahteva mnogo posvećenosti i truda. Šta je ono što ti pruža najviše zadovoljstva?
Rad sa decom je iskren pre svega. Dete je otvoreno da kaže šta misli i to čini odnos trener- igrač zdravijim. Poenta i zadatak trenera je da dete uči fudbal kroz igru i zabavu, da dolazi i odlazi sa treninga nasmejano sa željom da što pre dođe na sledeci trening sa ciljem da nauči nešto novo. To je najbolji pehar koji trener mlađih kategorija moze da dobije. Za to naravno treba dosta iskustva i vremena provedenih sa decom na terenu i van njega, ali su ona ta koja oblikuju svoj razvoj i napredak u fudbalu, svojom posvećenošću, radom i talentom. Trener je tu samo da im da ideju, “platno bez okvira” na kome će igrači sami, svojom kreativnošću, slikati njihovu fudbalsku sliku. Tako da rad sa decom može samo da pričinjava zadovoljstvo i privilegiju svim trenerima u bilo kom sportu.

12. Poslednjih godina primetan je trend ekspanzije evropskog fudbala na američkom kontinentu, kao i sve veća popularnost MLS lige. Može li fudbal u budućnosti da zauzme prvo mesto i zaobiđe već dobro poznate vodeće sportove u SAD-u?
Veliki je porast popularnosti fudbala u SAD u poslednjih nekoliko godina. Sve više gradova ima svoje fudbalske timove i pruža deci šansu za izbor novog sporta. Fudbal je trenutno na petom mestu iza američkog fudbala, bejzbola, košarke i hokeja. Sve više stručnjaka iz različitih delova sveta, gde je fudbal prvi sport, dolazi u SAD baš zbog popularizacije i edukacije trenera i dece. Dosta poznatih i velikih fudbalskih imena trenutno igra u MLS ligi što takođe pomaže razvoj fudbala na ovim prostorima. Prvenstveno, glavni okidač za napredak fudbala bi trebalo da bude Svetsko prvenstvo 2026. godine u Severnoj Americi. Uz to, ukoliko američki nacionalni tim ostvari zavidan rezultat, za šta postoje dobre šanse, to će dodatno motivisati mlade da se okrenu fudbalu kao prvom sportu.


13. Da li si u dosadašnjem radu imao priliku da se upoznaš i sarađujes sa nekom fudbalskom legendom?
Fudbalom se u SAD bavim već duži vremenski period, imao sam priviegiju da radim sa mnogim velikim imenima iz sveta fudbala. Pre nego što sam postao regionalni menadzer Juventusove akademije, radio sam 2 godine u akademiji Minhenskog Bayerna. Ako bih morao da izdvojim jednog od najpoznatijih imena, to bi svakako bio Klaus Augenthaler, nekadašnji igrač Bayerna i svetski prvak sa nemačkom reprezentacijom 1990. godine u Italiji. Mnogi ga sigurno pamte po dvomeču Crvene Zvezde i Bayerna iz polufinala Kupa Šampiona 1991. godine.   

 
14. Koji savet bi dao nekome ko želi da postane profesionalni fudbaler ili trener?
Za uspeh u bilo kojoj oblasti nema pravila, tako i u fudbalu. Potrebno je fokusirati se na glavni cilj i ono što stvarno želimo da ostvarimo, što je do nas… Veoma je bitna rana specijalizacija i donošenje velikih odluka u pravom trenutku. Izvojio bih tri najbitije stvari koje definišu uspeh u sportu, da li kao igrač ili kao trener, a to su: posvećenost, strast i strpljenje. Posvećenost podrazumeva, konstantno učenje, pošten rad, usavršavanje i istrajnost u onome što smo zacrtali kao cilj. Bez strasti i ljubavi prema onome što radimo svaki dalji napredak je nemoguć. Veoma je bitno da za sve što radimo ne očekujemo nagradu preko noći, zadovoljsto je uvek na kraju dugog i napornog puta do vrha. Mnogi optužuju nedostatak sreće kao razlog neuspeha, alli sreća je uvek u vazduhu, za nju se treba boriti i biti spreman ugrabiti je u pravo vreme, posebno ako su prva tri faktora ispunjena. 

Fotografije: Privatna arhiva

Podelite članak sa drugima!

Anđela Lađević

Zdravo! Ja sam Andjela, imam 25 godina i rodom sam iz Vršca. Završila sam medjunarodne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a sada sam na master studijama-modul studije SAD-a. Volim da čitam, pišem, kao i da uživam u prirodi i sportu.

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljivana.