Fruška gora – blago Srbije

Fruška gora – blago Srbije

Nacionalni park Fruška gora je smešten u severozapadnom delu naše zemlje, prema granici sa Hrvatskom. Opkoljavaju ga Dunav i Sava. Područje Nacionalnog parka obuhvata površinu od  267 km².  Fruška gora nekada je zvana Alma Ata, danas je niska planina poznata po svojim izletištima i brojnim spomenicima. 

Među velikim brojem njenih znamenitosti, počev od izletišta, preko jezera i banja, pa do manastira koji imaju posebno veliki značaj za ovu kultnurnu i prirodnu riznicu. 

Istorija i nastanak Fruške gore – jedinstveni kutak prirode 

Ostrvske planine čine najizrazitije elemente reljefa po dnu Panonskog basena. One predstavljaju ostatke spuštenog panonskog kopna. Fruška gora je lađa koja plovi naizgled monotonom Panonskom ravnicom. 

Do pre 90 miliona godina je predstavljala ostrvo, odnosno arhipelag u južnom delu Panonskog mora, odnosno jezera. Kada je more presušilo, ovaj “panonski mornar” ostao je bez svog mora, ali je priroda zauzvrat udelila ulogu planine u Vojvodini – izdignuti uski greben, dužine 75 km sa koga se pružaju bočni grebeni obrasli šumama hrasta, graba, bukve i lipe.

Naučnici je nazivaju “ogledalom geološke prošlosti”. Danas je ukras tog istog panonskog predela, obrasla šumom kao obučena u somotski kaput. Na blagim padinama su voćnjaci i vinogradi, a u njihovom podnožju su zlatna žitna polja.  Zato ni ne čudi što su srpski vladari svoje zadužbine ostavljali baš u ovim valovima ravničarske Vojvodine.

Manastiri Fruška gora – “srpska Sveta Gora” ili “srpski Atos”

U beskrajnom zelenilu šuma, na proplancima carske Panonske nizije vekuje 16 manastira. Kada su u pitanju manastiri Fruška gora je dom onima koji su se gradili između XVI i XVIII veka u stilu baroka i moravske arhitekture srednjovekovne Srbije.

Upravo zbog toga što je veliki broj manastira građen na ovom području i zahvaljujući bogatstvu svojih svetilišta, Nacionalni park Fruška gora još nosi nazive i “srpski Atosom” ili “srpskom Svetom gorom”. 

U skrivenim udolinama planine nekada je egzistovalo 35 pravoslavnih manastira. Sve te manastire podizala je despotska porodica Branković,nastavljajući kult stare države Nemanjića.

Najlepši manastiri Fruške gore, danas u oni koji su preživeli ratove, osvajanja i razaranja su Krušedol, Jazak, Grgetek i Novo Hopovo. U ovim manastirima sahranjeni su znameniti Srbi: knjeginja Ljubica i kralj Milan Obrenović, patrijarh Arsenije Čarnojević.

Danas, kada su u pitanju manastiri Fruška gora se ponosi arhitekturom, bogatim riznicama, bibliotekama i freskama. Na ovoj planini kriju se i mnogobrojni arheološki lokaliteti iz praistorijskog razdoblja

Ako vaš izbor za odmor bude Fruška gora manastiri moraju biti na spisku lokacija koje treba da posetite, a mnogi od njih zadržali su svoje vinarije pa neka manastirska vina možete probati upravo prilikom posete nekom od ovih manastira. 

Fruška gora jezera i banje – odmor za duh i telo

Na jednom od fruškogorskih oboda nalazi se banja Vrdnik, tu je na  izvorima termomineralne vode izgrađen centar za rekreaciju i rehabilitaciju. Severni obodi spuštaju se ka Dunavu, a u udolini između Fruške Gore i Dunava snivaju Sremski Karlovci i Novi Sad.

Jezera na Fruškoj Gori ima 16, i to su u pitanju akumulaciona veštačka jezera.  Ledinačko – jedno od najlepših, trenutno isušeno, kroz nekoliko godina biće mu vraćena prvobitna uloga. 

Poznatija jezera su i Borkovačko (na 3 km od Rume), Bruja, koje ima malu plažu kod Erdevika), Moharač, Sot , ima plažu sa kafićima. Zatim, Dobrodol (u blizini seoceta Dobrodol), Šatrinačko, Šelevrenac, Ljukovo, Popovičko, Međeš, Beli kamen. Jasno je da kada je u pitanju Fruška gora jezera se mogu naći na svakom koraku. 

Trinaest od ukupnog broja jezera je planski izgrađeno za potrebe navodnjavanja i sprečavanja plavljenja obradivih površina. Ledinačko i Beli kamen nastala su neplaniranim plavljenjem rudarskih kopova. Veliki broj jezera je poribljen, privlači zaljubljenike u prirodu, ali takođe pogodan za sportski ribolov.

Prirodne odlike Fruške gore  – oaza retkih biljnih i životinjskih vrsta

Fruška gora je ostrvska planina u Panonskoj niziji. Spada u niske planine,i njen najviši vrh ima 539 m. Izgleda prilično masivno u odnosu na okolni nizijski teren nad kojim se izdiže. Na severu i jugu razuđena je rečnim tokovima. Od glavnog, uskog grebena pružaju se pojedinačni, bočni grebeni, često vrlo strmih padina.

Plodno zemljište i pašnjaci, voćnjaci i vinogradi krase padine i niže delove Fruške gore, dok su na površinama iznad 300 m guste listopadne šume.

Osnovna karakteristika ovog predela je postojanje ugroženih, retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, šumostepska i stepska staništa, hrastove šume, divlja flora nacionalnog ali i evropskog značaja, prisustvo panonskih endemskih i reliktnih vrsta iz tercijara.

Preko 200 vrsta ptica – najpoznatije su orao krstaš i crna roda, porodice orhideja, na Fruškoj gori svoj dom ima nešto više od 20 vrsta gmizavaca i vodozemaca, 60 vrsta sisara. 38 vrsta sisara je zaštićeno. Većinu čine autohtone vrste – izuzetak su jelen lopatar i muflon koji se gaje u lovnom rezervatu. 

Sama lokacija, mikro-klimatski uslovi kao i specifična geološka istorija čine Frušku goru izuzetno važnom i interesantnom za brojne naučne oblasti. Izuzetnost Fruške gore ogleda se u bogatom vinogorju. 

Staze i vinski putevi, vinarije, koje su često uređene kao stara sremska domaćinstva, čaša crnog ili belog vina – na Fruškoj gori možete osetiti vreme i duh starih Sremaca, ali i mnogih boema koji su prosto obožavali Frušku goru.

Najbolji odmor na Fruškoj gori – zašto je posetiti?

Fruška gora pruža mnogo sadržaja na maloj površini. Bilo da  tragate za edukativnim sadržajem, ili  želite da uživate u jedinstvenom biodiverzitetu ili vas interesuju manastiri Fruška Gora će vam ponuditi sadržaj kakav želite. 

Fruška gora je pogodna za jednodnevne boravke u šumi, na šumskim proplancima, livadama. Osim izletničkih uređene su i planinarske i biciklističke staze. Najatraktivniji i najposećeniji su najviši delovi, pretvoreni u izletišta: Crveni čot (539 m), Iriški venac (451 m), Veliki Gradac (471 m), i Stražilovo (321m). Na Stražilovu se nalazi spomenik pesniku Branku Radičeviću.

Atrakcije Fruške gore

Dumbovački vodopad – smešten na severnoj strani Fruške gore, jedinstvena je oaza vredna putovanja. Nalazi se ispod Brankovca, beočinskih livada. Zimi, kada ga zalede niske temperature izgleda jednostavno božanstveno. 

Kamenički park – lokacija koja je idealno mesto za prvomajski uranak, teren idealan za planinski biciklizam, koristi se kao šetalište. Nastao kada i dvorac Marcibanji-Karačonji, 1758. godine. Prvobitna zamisao je bila površina po uzoru na engleske vrtove. 

Lazin vir i vodopad – visine oko 4 m, na potoku Morintovo. Do njega se stiže šetnjom iz Vrdnika za nešto manje od 20 minuta. Izvor, mali vodopad, duboka šumska hladovina, ali i izletište čine ovo mesto interesantnim i razlog ponosa Vrdničana.

Orlove stene – svoju punu lepotu iskazuju zimi. Smeštene na proplanku, na strmini, izdvajaju se svojim oblikom. Do Orlovca se najlakše stiže idući iz pravca Crvenog čota, pored odmarališta Osovlje.

Dolina kestenova – smeštena u Čereviću, blizu odmarališta na Andrevlju i dečjeg odmarališta “Testera”. Svoje ime nosi po kestenu koji je zasađen kako bi se uvećao fruškogorski biodiverzitet. Idealno je mesto za piknik i odmor na Fruškoj Gori.

Grgurevačka pećina – jedinstveno i jedino speleološko nalazište na Fruškoj gori, ali i čitavoj Panonskoj niziji. Njena dubina je 13,5 m, izgledom podseća na jamu, no, zbog svoje geološke strukture klasifikovana je u pećine. Grgurevačka pećina je otkrivena 1961. godine.

Vrdnička kula – smeštena u blizini Vrdnika, na samom vrhu usamljenog brda obraslog gustom šumom. Do kule vodi vijugava stazica. Legenda kaže da su temelji same kule izgrađeni u IV veku (za vreme Rimljana), a na tim temeljima utvrđenje u XIV veku. Staze koje se račvaju od kule vode ka manastiru Ravanica i Vrdniku.

Lepotu Fruške gore Sremci objašnjavaju prastarom legendom po kojoj…”kada je Bog stvarao svet, Sremac se uspavao i došao je izvinjavajući se tek sutradan. Međutim, Bog je tada već sve podelio pa mu nije preostalo ništa drugo nego da Sremcu ustupi deo raja. I zato je Srem rajska zemlja, jer ima planinu, Dunav i Savu, ravnicu, manastire…”

Izvor: https://putujsigurno.rs/

Foto: Wikipedia

Podelite članak sa drugima!

Nevena Stalević

Zdravo, ja sam Nevena. Studiram međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i volontiram u jednoj studentskoj organizaciji. Za sebe mogu reći da sam veliki filmofil i strastveni zaljubljenik u latinoameričku i špansku kulturu. Pored toga, volim putovanja i učim romanske jezike.

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljivana.