Dejvid Linč – enigma savremene kinematografije

Dejvid Linč – enigma savremene kinematografije

Ja tražim posebnu vrstu ribe, onu koja se može pretočiti u film. Tamo dole plivaju svakojake vrste riba. Ribe za posao, ribe za sport… ribe za sve. (Linč)

Jedna od najčuvenijih izjava Franca Kafke je da knjiga treba da posluži kao sekira za smrznuto more u nama. Ja ću parafrazirati Kafku i reći da i film, nekad  umetnost danas više industrija, ima snagu da nas prodrma i probudi naše biće iz zaborava. Filmovi koji definitivno takav potencijal sadrže su nastali u glavi ovog markatnog režisera iz Montane.

Linč započinje svoj vrtoglavi uspon 70-ih godina kada izlazi njegov debitantski film Glava za brisanje, inače jedan od omiljenih filmova Stenlija Kjubrika. Triput je bio nominovan za Oskara u kategoriji najbolje režije za filmove Čovek-slon, Plavi somot i Bulevar zvezda. Najveći uspeh donosi mu planetarno popularna serija Twin Peaks. Zavidne rezulate postiže i na drugim poljima, književnom i muzičkom. Njegova knjiga o transcedentalnoj meditaciji Kako uhvatiti ribu? međunarodni je bestseler.

Pitanje je kako je uspeo da se izdvoji iz mase američkih reditelja i stvori jedan novi pravac u istoriji kinematografije poznat kao Lynchian Genre? Jedan od razloga je nekonvencionalan pristup filmu; autentičan i bizaran u isto vreme. Njegovi filmovi su smešteni negde na granici jave i sna, istine i laži. Linč ne voli pasivnog gledaoca; on vas tera da napregnete sive ćelije i iskoristite sve svoje intelektualne kapacitete, kao kada čitate Hegelovu Fenomenologiju duha. Linč ne objašnjava svoje filmove, već prepušta publici da dođe do zaključka.

Ono što njegova ostvarenja čini prepoznatljivim su igranje sa čovekovom psihom, psihodelična stanja i bizarne situacije. Njegovi filmovi sadrže elemente nadrealizma i bezbroj simbola do čijeg značenja nije tako lako doći. Linča fascinira anatomija našeg bića, interesuje se za onostrano, mistično. Želi da nas natera da se zagledamo u sebe i spoznamo naše mračno ja.

Dejvid Linč je zaista zaslužio titulu filmskog genija i doajena kinematografije. Čovek koji ne želi da snimi film pošto-poto, čovek koji prskosi društvenim normama i čovek je večiti vizionar.

Korišćeni izvori:

Podelite članak sa drugima!

Nevena Stalević

Zdravo, ja sam Nevena. Studiram međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i volontiram u jednoj studentskoj organizaciji. Za sebe mogu reći da sam veliki filmofil i strastveni zaljubljenik u latinoameričku i špansku kulturu. Pored toga, volim putovanja i učim romanske jezike.

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljivana.