Dečak, mangup, boem

Slika: moscovery.com

Dečak, mangup, boem

Ovo je najveća ispovest mangupa, kojom se ispovedit mogu.

Ja namerno idem čupav i zanesen, s glavom ko gasna lampa, ko plam. Vaše duše – tu golu jesen, volim u tami da obasjam. Ja volim kada psovanja kamenje, ko grad bura hučnih na mene navali, čvršće tada pritisnem pramenje, moje kose drhtav mehur mali.

Moja autobiografija je u mojim stihovima – voleo je da kaže Sergej Aleksandrovič Jesenjin.

Ko da je moj život osuđen na stradanja. Zlo zajedno s čamom mene večno kuša; Ko da mi je život lišen svih nadanja, Od tuge i rana skapava mi duša.

Pišući ove stihove kao da je prorekao svoju sudbinu, znajući da nije predodređen ni za sreću ni spokoj, već, kako kaže, za stradanja, ali i ulazak u večnost.

Kafane, tuče, opijanja, prostitutke, obilježili su Jesenjinov život u pauzama između pisanja, ali i njegova velika ljubav i saputnica Isidora Dankan – koja je postala jedna od prvih asocijacija na mladog pesnika i tragičnu ljubav u celini, koja će uprkos svoj svojoj snazi biti mesto i izvor stradanja, koji je još onomad Jesenjin i sam prorekao.

Iako znatno starija od njega, iako nisu govorili isti jezik, nekoliko pogleda te večeri kada su se upoznali, bilo je dovoljno da započnu nešto što će iz ljubavi prerasti u opsesiju, a onda i u tragediju.

Imao je mnogo žena, ali ni jedna nije bila njegova Isidora.
Ubio se, ili je ubijen u hotelu Angleter, nakon svoje poslednje pesme Do viđenja, druže, do viđenja. Za života je bio cenjen, a sa smrću je postao legenda.

Podelite članak sa drugima!

davidantonijevic

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljivana.